Почело је!
Ако се по јутру дан познаје, ово би требало да буде навијачки успешна сезона за Делије.
Мало ко је очекивао да Рудар из Велења може да привуче толику пажњу навијача Црвене Звезде. Неких 45 минута пре почетка утакмице, на благајнама више нису могле да се купе улазнице за север, зато што су све распродате.
При уласку на северну трибину, дељени су летци у којима је стајало обавештење о новоотвореном бутику "Делије" , који се налази на западној трибини.
Летња пауза је изгледа деловала на људе да се ужеле навијања, тако да је почетак утакмице обележила песма "Звезда ми је све" , која је отпевана еуфорично као скоро никад до сад.
Прво полувреме су већином певане новије песме, док су у другом полувремену певане старије, као и оне посвећене Урошу Мишићу, против репресије и за Космет.
Све је личило да ће у првом полувремену бити много боље навијање, али да не буде тако, побринули су се расположени играчи у црвенобелим дресовима, који су у финишу утакмице постигли још 2 гола и тако изазвали ерупцију одушевљења и громогласно навијање целог стадиона.
Песма "Пуне трибине ..." је пред крај утакмице погодила у центар, тако да је читав стадион прихватио са одушевљењем.
За млађе навијаче новина, за старије нешто што се одавно није практиковало је била химна Црвене Звезде, која је отпевана неколико пута на самом завршетку утакмице.
Ако би морала да се пронађе нека мана данашњем издању севера, то би сигурно било брзање при певању неких песама, као и неуједначено тапшање рукама.
Ову утакмицу није обележила никаква кореографија и изнето је само неколико великих барјака. Бацано је много кеса са водом, које су биле више него добродошле као освежење у овако спарној вечери. Занимљив утисак је и то, да буквално није упаљено ништа од пиротехнике, чак ни петарда, што само говори о високом нивоу навијачке свести која влада на северној трибини, јер нико не жели да избије клубу новац из касе плаћањем казни УЕФИ, у овако финансијски тешком тренутку.
Општи утисак је да је навијање било одлично за овакав тип утакмице, јер на европским мечевима састав људи на северу обично буде "мешан", што значи да буде пуно нередовних Звездаша који не знају баш све песме и правила понашања трибине.
Певање са почетка и на крају, је оно чему север тежи да постане стандардно навијање током читаве утакмице.
Утисак са трибина је да ови играчи знају који грб носе на грудима, јер су играли пре свега срцем, што би морала да остане пракса, а север ће то знати да цени и награди. Након завршетка утакмице, играчи су дошли до севера да поделе радост са навијачима и бацањем дресова на трибину желели су да захвале на сјајној подршци.
Преузето са делије.нет |
